Categories
My Links

(function(d) { var po = d.createElement('script'); po.type = 'text/javascript'; po.async = t
BANER
Генерална
Руси откривају истину о пореклу Срба
ilijailic | 11 Август, 2015 17:03



дфндфиоувесд

И сарадњи са нашом великом патриоткињом, Савом Росић, која са руског језика Преводи разна корисна штива и књиге и корист освешћивања ја буђења српског народа, објављујем овај Изузетно значајан чланак руског професора сам академика ВА Чудинова, који упучатљиво говори пореклу О и постојању нас Срба, и овом случају ради Вилл О ВИИИ веку пре Христа.

О томе говори стари законик уклесан на обелиску из града Сирбина , данашњег Ксантоса, који се налази у малој Азију, у данашњој Турској.

Дакле, ово је веома важно због излагања лаж да су Срби били насељени, према званичном "историје" на Балкану у седмом веку (626 година) њихове древне земље, која се налазила иза Карпата. Карпатима у централној Европи проширује своју дужину од 1.500 километара преко Чешке, Совачке, пољски, Украјине и Румуније.

Оно што је индикативно историјског постојања једног народа је његов језик, његова писменост и његово писмо . Код који је уклесан на обелиска из Сирбина датира из ВИИИ века пре нове ере, био је написан у српско-рашанском језику и писму! Ово је јасан доказ да су Срби у осмом веку пре нове ере чува не само у Малој Азији, али и Балкана, јер је Драгољуб П Антиц у једном делу своје књиге: "Континуитет винчанске цивилизације" (од могућих корака да Хипербореан Данас) "доказао да су технички и физичком смислу" велике и масивне миграције "народи у седмом веку нове ере није било изводљиво!

Ако масовне миграције људи у техничким и физичком смислу нису били изводљиво после Христа седмом веку, а затим су били још мање изводљиво ВИИИ века пне, јер ако користимно само подаци Инвитатионал "историја", пре седмог века нове ере, након чега знам о Србима, осим што "мигрирали на Балкан из своје древне земље изван Карпата". Само то, и шта су раније, од чега су живели, итд ... ништа не зна.

Будући да се по овом уклесанмом закону на обелиску из Сирбина, јасно види да су Срби били писмени и постојали као културан народ још у ВИИИ веку пре нове ере, и ако би се само ослоноли и пратили податке званичне "историје" и овог сазнања о постојању Срба још у ВИИИ веку пре нове ере ... испада да су се Срби прво са простора мале Азије одселили на простор иза Карпата, напустивши простор мале Азије, заобишавши ближи Балкан, па су ето одлучили, да се у ВИИ веку после нове ере, опет и поново потпуно масовно преселе на неку другу локацију, да се спусте са простора иза Карпата, на Балкан, кога су заобишли приликом претходне "селидбе" из мале Азије, и, од тада, они по званичној "историји" постоје као народ, иако постоје многобројни веродостојни подаци о њиховом постојању као културног и писменог народа, попут овог уклесаног закона на обелиску из ВИИИ века пре нове ере, на њиховом језику, 1400 година пре тог фамозног ВИИ века нове ере.

Наравно, кад се све ово изанализира, паметнима је лако закључити да званична "историја" не говори истину, по њој "цап-царап" ... и народ се преселио, масовно, као кад пређеш улицу, јер напросто не објашњава ништа више о томе, како се уопште хранио тај народ приликом те масовне миграције и како је било могуће уопште теглити толику храну са собом приликом преласка толике километраже, годинама и годинама ... да се народ исхрани (жене, деца, старци, војници) будући да тада, у ВИИ веку нове ере, неке иоле напредне технологије и технике није били ни у мислима, а камоли пракси, да би се теглила толика храна и да би се народ адекватно и брзо селио, хранио, лечио, јер у питању је било хиљаде и хиљаде километара пешачења.

Ксантос

Пошто закон обелиска преведен нашу свештеника Светислав Билбија (рођен 1907. године у Босанском Грахову, село Угарци), након преведен текст, додао сам видео где наш историчар и палеонлингуист Радован Дамјановић каже нешто више о њему. Ворлд научници, историчари, лингвисти и археролози, чак и до данашњег дана нису дешифоровали писмо Етрурци, а људи који су живели пре 3.000 година у срцу данашње Италије, а занимљиво је да звучни запис за дешифоровања етрусској писму користи све могуће језике, и чак језици народа Централне Африке, једина, гле, у обзир за дешифровање етрусској сценарио није предузела на српском језику, ћирилици, или тачније, Србица.

<div class="alignleft">  
<script type='text/javascript'>
 amzn_assoc_ad_type = 'banner';
 amzn_assoc_tracking_id = 'b08534-20';
 amzn_assoc_marketplace = 'amazon';
 amzn_assoc_region = 'US';
 amzn_assoc_placement = 'assoc_banner_placement_default';
 amzn_assoc_linkid = 'K7TSRDVFCQRFDX3Z';
 amzn_assoc_campaigns = 'local';
 amzn_assoc_p = '48';
 amzn_assoc_banner_type = 'category';
 amzn_assoc_isresponsive = 'false';
 amzn_assoc_banner_id = '10V9D0N751QJFW7SMN02';
 amzn_assoc_width = '728';
 amzn_assoc_height = '90';
</script>
<script src='//z-na.amazon-adsystem.com/widgets/q?ServiceVersion=20070822&Operation=GetScript&ID=OneJS&WS=1'></script>
</div>

Човек који је дешифровао је етрусској писмо је Светислав Билбија, користећи српску ћирилицу, тумачећи етрусској писмо с десна на лево.

ВА Цхудинов, чији текст је преведен Сава Росић, академик Руске академије природних наука, председник Рас (Руске академије наука) Комисија за кулктуру античке и средњовековне Русије, директор Института за старословенског језика и староевроазијску цивилизације.

Споменик-обелиск сирбин Древни

О српским камену из Сирбина са законима из ВИИИ века

"У Лици малоазијској (људеј) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персијских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова. Личани су најпре били познати под именом солима, а затим као Термили по једном делу Крицани, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици.Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета ".

"Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из ВИИИ века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на слици 1, а на сликама 3. до 6. детаљније су приказане западна, јужна и источна страна. Ликијске текстове је сакупио крајем КСИКС века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног српског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са српским језиком ".

  

<!-- Amazon Publisher Studio -->

<script> var amzn_ps_tracking_id = 'b08534-20'; </script>

<script async="true" type="text/javascript" src="//ps-us.amazon-adsystem.com/scripts/US/studio.js" charset="UTF-8"></script>


 

"Светислав Билбија је текст са Северне стране споменика У Сирбину назвао 'Порука Србима урезана у обелиск у престоници осећај - Ликије пре 2.600-2.800 година' , а касније протумачио читљиве делове записа сам са других страна. Тај радни материјал је објављен У зборнику "Цатена Мунди 'Под насловом' Обелиск из Ксантоса - Камена књига закона сам обичаја старих Срба ', где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика И броја реда за сваку од одредби ".

"Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф.Радомир Ђорђевић. Одредбе су сврстане у 16 ​​група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом - задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Пословице и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце;(14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) уклесан треба читати, памтити, вршити. "

Споменик-обелиск сирбин древни2

"Да би се стекао утисак о садржају Кодекса са обелиска у Сирбину, ми ћемо овде поменути појединачно само неке од одредби (они носе Билбијине тагова и како). Тако, у одељку под насловом "О управљању државом; Задатак државе "стоји: 3-10:" управљању овде са - граница државе да створи завет који, ослањајући се на стотине бораца, они нису нужно желите - потребу ... 'С-7: "Држава има обавезу да позове на оружану приправности током лифе 'и тако даље. "

Када камење говори - нема дискусије.

"Са ова ТРИ приказа: камен Розета, натпис са Крита, Законик из Сирбина, исцрпли Јос Нисмо ВХС материјалне доказе и Прилоги старе Српске историје, има их јос подоста. Али, за сваког нормалног човека, И ово је сасвим доста.

Ово је 'корпус деликти', ово су документи који су попут парног ваљка сатрли све фалсификате такозване бечко-берлинске ватиканске школе. Имају ли још образа ти наши бедни нордисти да се појаве пред српским народом?

Човек може да да не зна, иако незнање Никог не оправдава, али, када му се покаже сам прикаже, а на сам даље неће да зна, онда - или је луд или покварен. Све док им нисмо дали непобитне доказе Могли смо да на њихово понашање гледамо кроз прсте. Али после свега овога, они који сам даље Хуле на свој народ верглајући којекакву непријатељску пропаганду, њима је место на стубу срама! "

Тако да је Јован Деретић завршава своју омален мишљење. За сада, ми смо много више није јасно, јер превод савремене српске текста на савременом руском садржи мноштво грешака, док оригинални текст (пола Руски), писана ћирилицом, био је веома интересантно за лингвистичку анализу.

гхреатмкфгхз

Град који се сада зове Ксантхос.

Википедија о њему пише: "Ксантос (грч. Ξανθος) - у давнини највећи град и средиште Ликије, земље на југозападу Мале Азије. Упоредо са светилиштем Летон рушевине Ксантос унете су у УНЕСКО-в списак споменика светског културног наслеђа. Основан је почетком првог хиљадулећа пре наше ере. Персијанци су га 546. г. Пне. заузели и сасвим срушили. Крајем ИВ века пне. улазио је у састав царства Александра Македонског, а од 190. г. пне био члан независног савеза градова Ликије (ликијски савез). Око 180. г. Пне познати су тирани Лисиније и Еудем. БРУТО војска га је 42. г. Пне. заузела и поново срушила. Касније је ушао у састав римске провинције Ликија (Лициа). Од древног града сачуван је само мали део, откривен приликом ископавања, између осталог позориште. Међу најзначајније сачуване споменике Ликијске културе спадају особени надгробни споменици, којих има две врсте:

  • урезан у зидове, богато украшен тобожњим архитектонских фасада,
  • високе гробнице на висинама, у виду кућа или окружене колонадама.

Најзначајнији споменици те врсте су 'споменик харпија' из ВИ века пне, назван тако по очуваном рељефу на њему, окружен стубовима, као и ништа мање богато украшен зидном пластиком 'споменик нереида' у виду јонског храма на високој основи из В века пне. Оба споменика спадају у најважнија дела малоазијским-јонске културе. Ту је пронађен и највећи споменик Ликијске писмености - ликијски-милијска стела (око 380. г. Пне) ".

Изгледа да та стела И јесте Законик. Овде су наведена сам два нова изворника.

Мој читање натписа.

Привукла ме је основица обелиска, на коме сам Видео натписе. Да је иста фотографија која је и на слици 5, ПОГЛЕД са југа. На избоченом камену ова осветљене стране може да се прочитати двапут написана реч МАСКА У два реда (Горњи црвена читам у инверзној боји). И ниже улево, на другој избочини написана је реч ЯРА (Јара). Више мало ниже чита се израз МИР Ара (Јаров Свет). Најзад, на равној површини, на фрагменту у белом оквиру, могу се прочитати речи РУСЬЯРОВА (Руска Јарова - Руска: стари назив Русије). Као шта се види, откривено је мало речи, али се из њих може да закључити да је град Сербина, исти сам Сирбина, исти сам Ксантос у Ликији исконски улазио У Јарову Руску.

Гледајући са запада на основицу обелиска, види се низ ликова. Највећи од њих се налази на бочној страни леве плоче и подсећа на лава гледаног спреда, благо окренутог улево. На лику унутар оквира може се прочитати реч РОД , а испод оквира - реч ара (Јара). У доњем делу лава може се видети још један лик, мушка, спреда. Десно од носа може се прочитати реч РОД . Горе десно налази се мало мушко лице спреда, нагнуто улево. Испод браде је исти натпис - РОД .

На десном камену је огроман лик спреда. То је мачја њушка. На челу је натпис МИР Ара (Јаров Свет), доле, на бради - ЛИК МИМЫ (Лик МИМЕ). Горњи десни део тог лика образује самосталан лик спреда, такође налик на животињску њушку. На врху носа и десно написана је реч МАРА .У оквиру је написано ЛИК Ара (Јаров лик), а Лево од оквира налази се нешто искривљено женско лице спреда. Најзад, изнад левог ока Миме Јара налази се омање Женско лице Острог носа сам браде, профил окренут удесно. У висини браде може да се прочитати натпис МАРААра (Јарова Мара). Сматрам да да још нису тра Ликови сам натписи.

Обелиск-натпис

Јован Деретић МИ ЈЕ познат по његовим наступима на Међународним конгресима о доћириловској писмености. Сада на има сопствени сајт, тако да се можемо да упознати са његовим истраживањима и пре него што дође на конгрес.

Овај пут је подсетио да је у древним временима није било града Сербин (тј. "Српским") у Лициа (људеј), који је тада назван Ксантхос. Постоји чак и данас стоји обелиск са натписом на мешовитог руско-српском језику . Нажалост, сада етикета нечитљива јер писмима многих људи, укључујући и мене, Непознат. Натпис прочитао Светислав Билбија, али сам пронашао на Интернету дословном преводу. Могуће је да је то тачно гласи да је истраживач читати, али не може бити тако. Међутим, мени је занимљив основа обелиска, где сам нашао ликова и знакова сличне ликове и описе на култним камењем. Другим речима, ови одбори су вероватно чак и старији од обелиска. Мала Азија је, испоставило се, улазећи у Јаров свету, али је ушао у Јаров руском, није познато. Нејасно је да ли постоји натпис исто писмо, такође написано на српскохрватском руском.

Закључак .

Број светих каменова које сам истраживао постаје све већи, па и на плану секундарног коришћења.

(Небојша блог)

 #